Биология ва тиббиёт муаммолари 2024 №3 (154)


Subject of the article

ОПЕРАЦИЯДАН КЕЙИНГИ ВЕНТРАЛ ЧУРРАЛАРНИ ДАВОЛАШДА ҚАЙТАЛАНИШНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШ (43-47)

Authors

Газиев Карим Умарович

Institution

Бухоро давлат тиббиёт институти, Ўзбекистон Республикаси, Бухоро ш.

Abstract

Операциядан кейинги вентрал чурралари (ОКВЧ) бўлган беморларда чурралар эшигини пластмасса қилиш учун синтетик материаллардан фойдаланиш чурраларнинг такрорланиш тезлигини камайтиришга имкон берди. Шу билан бирга, ОКВЧ билан оғриган беморларни жарроҳлик даволашнинг муваффақияти кўп жиҳатдан операцияга тўлиқ тайёргарлик кўриш, аллопластиканинг мақбул усулини танлаш ва операциядан кейинги даврда беморни оқилона бошқаришга боғлиқ. Бухоро вилояти кўп тармоқли тиббиёт маркази (ВКТТМ) томонидан операция қилинган 2018-2022 йиллар давомида ОКВЧ билан касалланган 143 беморни жарроҳлик даволаш натижалари таҳлил қилинди. Чурралар эшигини пластик жарроҳлик қилиш учун “Paha” (Туркия) компаниясининг полипропилен тўр имплантанти ишлатилган. Беморларнинг 65 (45,4%) да апоневроз усти (onlay) пластика, 78 (54,5%) да эса sublay типидаги пластика ишлатилган. Операциядан кейинги дастлабки даврда умумий асоратлар 7 (4,8%) беморда, яра - 15 (10,5%) беморда, қайталанишлар - 6 (4,2%) беморда, ўлим -0,69% ни ташкил этди. ОКВЧ билан оғриган беморларни жарроҳлик даволаш натижаларини яхшилаш учун бир қатор тавсияларга амал қилиш керак. Операциядан олдинги даврда яра, тромбоемболик ва ўпка асоратларининг олдини олиш бўйича индивидуал дастурни тузган беморларни ҳар томонлама текшириш фойдалидир. Қорин бўшлиғи босимининг нормал кўрсаткичларида чурранинг қайталанишини камайтириш учун тўрли имплантнинг субапоневротик жойлашуви билан реконструктив операцияни бажариш тавсия этилади. Беморларни жисмоний фаолиятни чеклаш ва бандаж кийишга йўналтириш керак.

Key words

операциядан кейинги вентрал чурра, полипропилен тўр имплантацияси, чурранинг қайталаниши.

Literature

1. Хамдамов Б.З., Нуралиев Н.А., Газиев К.У., Тешаев Ш.Ж., Хамдамов И.Б. Экспериментальная разработка методов местного лечения раневой инфекции.// Биология ва тиббиёт муаммолари. 2020. №1, (116). – С. 194-200.. 2. Ягудин М. К. Альтернативные подходы к герниопластике послеоперационных вентральных грыж // Казан. мед. журн. 2003. №2. С. 121-123. 3. Busek J. et al. Retromuscular mesh repair of a hernia in a scar according to Rives our first experi-ence // Rozhl. Chir. 2005. Vol. 84. P. 543-546. 4. Celdran A. et al. The role of antibiotic prophylaxis on wound infection after mesh hernia repair under local anesthesia on an ambulatory basis // Hernia. 2004. № 8. P. 20-22. 5. Hanna M., Dissanaike S. Mesh ingrowth with concomitant bacterial infection resulting in inability to explant: a failure of mesh salvage // Hernia 2015; 19 (2): 339-344. 6. Khamdamov B.Z., Dehonov A.T., Gaziev K.U., Khamdamov I.B., Khakimboyeva K.A. Characteristics of the Immune Profile in Wound Infection in Patients with Diabetes Mellitus.// American Journal of Medicine and Medical Sciences 2022, 12(4): 432-436 7. Rios A. et al. Antibiotic prophylaxis in incisional hernia repair using prostheses // Hernia. 2001. Vol. 5, № 3. P. 148-152. 8. Salameh J. R. et al. Role of biomarkers in inci-sional hernias // Am. Surg. 2007. Vol. 73, № 6. P. 561-567. 9. Simchen T., Rozin R., Wax Y. The Israel Study of Surgical Infection of drains and risk of wound infection in operations for hernia // Surg. Gynecol. Obstet. 1990. Vol. 170, № 4. P. 331-337. 10. Gaziev K.U. Adaptive approach in the treatment of elderly and senile patients with postoperative ventral hernias. Journal of Pharmaceutical Negative Results, 4613–4616. 11. Gaziyev K. (2023). Features of the tactics of treatment in adult patients with postoperative abdominal hernia. American Journal of Pediatric Medicine and Health Sciences, 1(4), 158–161.